На дан када се навршава тридесет година од смрти великог латиноамеричког писца Хорхеа Луиса Борхеса Центар за промоцију науке организoвао је у Студентском културном центру научно-популарну трибину ”Да ли смо заробљени у Борхесовој библиотеци”, инспирисану загонеткама и парадоксима у Борхесовим причама.

О Борхесовој фикцији, науци и псеудонауци на трибини су говорили Мухарем Баздуљ, писац и новинар, Зоран Живковић, писац, преводилац и теоретичар научне фантастике, Ксенија Вуловић, асистенткиња на Филолошком факултету и теоретичарка хиспаноамеричке књижевности, као и математичар Миодраг Рашковић са Математичког института САНУ. Модератор трибине био је Слободан Бубњевић, уредник часописа „Елементи“.

ЦПН трибине привлаче бројну публику, а како би заинтересовани слушаоци ван Београда били у прилици да учествују, научни клубови широм Србије су ову трибину уживо преносили, тако да се Борхесова Вавилонска библиотека вечерас проширила од Кањиже, преко Смедерева, све до Лесковца.У двочасовном занимљивом трибинском програму откривени су бар делом недокучиви математички трагови у поетским мистеријама Хорхеа Луиса Борхеса, писца који је следио своје начело да машта није мање стварна од онога што називамо стварношћу, човека који је о свом слепилу говорио као о вратима ка свом унутрашњем свету, а рај замишљао као библиотеку.      

Борхес, у чијим се делима урања у свет вртоглаве вишезначности, провокативан је не само за проучаваоце књижевности него и са научног становишта, будући да су необична својства математичке бесконачности, по којима целина није нужно већа од било којег дела, била његова стална метафизичка опсесија.

У Борхесовој визији, представљеној кратком причом, Вавилонска библиотека садржи све могуће књиге, од свих постојећих до незамисливо много књига испуњених низовима карактера без икаквог значења. Пошто је он сам поставио извесна ограничења (нпр. да свака књига има 410 страна), математиком се може доћи до података да је читав видљиви универзум око 10^1.834.013 пута мањи од запремине свих књига у његовој Вавилонској библиотеци.То је место на којем је до најситнијих детаља описана историја човечанства, предсказања будућности, место на којем постоје хиљаде и хиљаде лажних каталога и место где се бележи истинита прича о постању и смрти сваког човека.