Дигитална револуција уздрмала је образовање као мало шта до сада. Промена образовне парадигме није нова тема, али се у њој све више говори како раскорак између система образовања и стварности постаје све већи. Какав је данашњи ђак, „дигитални урођеник“ када се убаци у постојећи, академски систем образовања?
У каснијим годинама основне школе већина ученика значајније напредује у познавању могућности компјутера и у овом периоду професори у већини случајева губе корак у могућностима утицаја на начин коришћења компјутер и дигиталне технологије уопште. Питање је, зашто не бисмо знање ученика у овом сегменту, само каналисали у правом смеру и мотивисали ученике за успешнији и креативнији рад, док и даље користе своје омиљено "оруђе" - мобилне телефоне, дигиталне камере и фото апарате?
Баш овој теми и овом питању посветили су се Драгана Живковић Скокић и Вито Петровић, аутори семинара "Филм и филмска анимација као иновативно дидактичко средство у курикулуму". Полазници семинара ће применом филма и филмске анимације имати могућност да у својим одељењима подстичу своје ученике на развијање перцептивних, практичних и мисаоних активности. Дводневни семинар донео је сјајну атмосферу и побудио у учесницима креативност, за коју верујемо нису ни били свесни да је поседују, што је доказ да је семинар сјајно замишљен и реализован, те да ће исте, ако не и веће ефекте имати и сутра на ученицима.