На првој радионици пројекта „Превенција конфликтих ситуација“ учесници су имали прилику да се упознају са развијањем базичне способностиза обраду емоција коју по О.Л.И. психодинамском интегративном методу називамо: „Целовитост објекта“. Обрадили смо неке од вежби за развијање ове способности које просветни радници могу применити у раду са својим ученицима како би им помогли при развоју ове способности.
Зашто је она толико значајна?
Целовитост објекта је способност доживљавања и прихватања друге особе (или неког жељеног циља, посла, активности) као целине. Способност да будемо свесни и добре и лоше стране онога што волимо и желимо. Способност да то прихватимо. Ниједна особа не може задовољити све наше потребе, и не може их задовољити увек. То не може ни неки наш жељени циљ. Све у себи носи и добре и лоше стране. Задовољава и фрустрира. То је, уједно, и способност да себе доживимо и прихватимо као целовито биће, с врлинама и манама.
Целовитост објекта је оно што особу чини реалистичном, способном да види друге, себе и свет онаквима какви јесу, не искривљавајући своју перцепцију и доживљај како би одговарали ономе што особа замишља или жели да буде. Један од закона психодинамике о којима говоримо у О.Л.И. методу“закон потиска”, каже: „Свака лаж, уроњена у психу или ум, истискује ону количину менталног здравља колика је запремина те лажи.“ Дакле, врло је важна за очување менталног здравља.
Особе са снажно изграђеном Целовитошћу објекта у стању су да остану у комаду, залепљене, интегрисане и под веома високим притиском. Превладавање позитивних емоција, оно што зовемо базично поверење и оптимизам, опстаје, захваљујући том лепку, и под стресом, под налетом негативних емоција. Када је бесна или уплашена, особа не губи доживљај позитивних аспеката другога, себе или стварности. Они су ту да је сачувају од преплављивања негативним емоцијама.
Међутим, целовитост објекта није нешто што се „направи“, успостави и заувек има, већ се пре ради о процесу који се развија, те у том развитку може да напредује и назадује. Под стресним околностима, трауматичним искуствима или под притиском личне неиспуњености и незадовољства, „лепак психе“ може попустити, пући. Дакле, и „више организоване личности“ могу привремено изгубити целовит доживљај себе и других, но разлика је у томе што ће се оне брже „залепити“ од личности са нижим степеном развоја целовитости.
Проблеми који настају због недостатка целовитости објекта су:
Велике осцилације расположења и осећања. Импулсивност. Лоша контрола емоција: између еуфорије и очаја, љубави (идеализације) и мржње (сатанизације); велика зависност врсте емоције према другој особи од тога да ли је потреба задовољена; “црно-беле” емоције, “расцеп емоција”. Хаотичне смене емоција (код граничних поремећаја личности), обезвређивање других и неспособност туговања (код нарцистичних); Нетолеранција на равнодушност (код параноидних); недостатак емпатије за друге-способност само “парцијалног емпатисања”,емпатисања са “истима као ја”- само ако се поклапају емотивна стања; велике осцилације доживљаја себе, склоност ка омаловажавању себе или других;Иритабилност, лако побесне; Патолошки процес туговања; Неспособност опраштања, претерано праштање, псудопраштање.
Развојем ове базичне способности за обраду емоција, најпре код себе, просветни радници нуде модел понашања на који се ученици угледају. Кроз одређене вежбе могу им и помоћи да своју способност развију и учврсте. Развој је значајна превенција конфликтних ситуација.
Осим упознавања са Целовитошћу објекта, на првој радионици пројекта учесници радионице су имали прилике да се упознају и са стиловима решавања конфликата, врстама породица по начинима гледања на конфликтне ситуације и менаџментом тј. управљањем конфликтима.
Перспектива гледања на сукобе помера се од смера посматрања добро – лоше, ка томе да ниједан сукоб није ни добар ни лош, сам по себи, већ да сваки са собом носи шансу за развој. Више различитих мишљења доводи до различитих могућности за решење проблема. Сваки конфликт нуди нову информацију о нама или о другима. Правилим управљањем конфликтном ситуацијом, све стране могу бити на добитку.
Учесници радионице добили су путем електронсе поште готове радионице и презентације које могу применити у раду са ученицима и њима презентовати нове информације које им могу помоћи у њиховом личном развоју. Освешћивање, образовање, знање води ка развоју. Осим тога за све учеснике су обезбеђене и потврде о два сата стручног усавршвања у оквиру установе.
Најзначајнији је први корак у сваком развоју! Овом радионицом отворена је могућност развоја за све присутне учеснике и њихове ученике на нов и занимљив начин уз примену потврђених коучинг, психолошких и психотерапијских техника.
Програм овог пројекта проистекао је из „Тренинга за развој вештина превенције и решавања конфликтних ситуација“ акредитованог као краћи облик едукације код Удружења за психотерапију, саветовање и коучинг Србије
Мирјана Кокерић
Аутор и реализатор пројекта
Акредитовани коуч Удружења за психотерапију, саветовање и коучинг Србије, са Националном лиценцом