Првих 10 година секције „Свет речи“ Гимназије у Великој Плани – прича о ентузијазму и љубави којима се освајају и неосвојиви бедеми

  Секција „Свет речи“ Гимназије у Великој Плани изашла је од првог дана својим радом и активностима из строгих оквира традиционалне српске наставе чија је главна карактеристика већ препознатљиви шаблон сувопарних истоветних метода, фронталног облика рада и усвајања знања које ученици често слепо репродукују ради добијања оцена. Не, није њене садржаје обликовао бунт против устаљеног образовног поретка или жеља за доказивањем памети и личном промоцијом, него вапај за зраком светлости који ће осветлити мрак што дуго претећи лебди над школским системом. Није секција „Свет речи“ ни драмска, ни рецитаторска, ни литерарна – она излази слободно из међа наметнутих постулата обједињујући својим уметничким перформансима драматизацију текстова, рецитовање поезије и беседништво са музичким и визуелним ефектима у једну чудесно дивну целину, неухватљиву у својој лепоти.

  Код професорке Јелене Златкове, која не предаје књижевност него књижевност осећа и живи, нема посебне разлике, као код већине професора, између уобичајених и неуобичајених часова – њен је сваки час на којем ученике упознаје са књижевним делима изузетан, својеврстан, истовремено и огледан и угледан, једном речју – уникатан. Она не декламује плањанским гимназијалцима лекције, него срца омладине вешто и зналачки придобија за књижевноуметнички свет допуштајући им да изразе слободно, креативно и самостално своја размишљања, да гласно кажу своје дилеме, отпате своје немире, реше загонетке недоумица и активно учествују у стварању нових тумачења и сагледавања књижевних дела, писаца, али и живота који се у књижевности увек рефлектује. Таквим приступом освојила је заувек душе својих ученика пробудивши оно најдрагоценије у њима – жељу да усвајају нова знања и да критички све процењују не утапајући се у масу сличних који размишљају, живе и делају увек по моделу већине. Зато није никаква необичност када младо биће које је на прелазу из адолесцентског доба сазревања у озбиљни свет одраслих, биће које у овим лудим временима лако изгуби себе у лавиринтима тешке свакодневнице, неразумевања окружења, усамљености или погрешних узора, радије изабере да слободно време проведе у секцији „Свет речи“ истражујући појединости о Кишу и читајући поезију француских симболиста него на друштвеним мрежама, уз телевизију или, како то млади у жаргону кажу „блејећи по кафићима“.

  Оживљавали су за ових првих десет година програми секције „Свет речи“ многобројне животе и дела истакнутих стваралаца, од Оскара Вајлда, преко Данила Киша, уклетих песника, Толстоја и Хесеа, све до Милеве Ајнштајн. Многи су програми били посвећени и актуелним друштвеним проблемима, попут насиља над женама, чиме су гимназијалци научили још једну важну животну лекцију – да сваки појединац не сме да буде заведен искључиво личним интересима, него и да својим друштвеним ангажманом допринесе да ова земља, ови људи и овај свет буду бољи но што су сада.

  Ређале су се у неумитном низу напорне вечерње пробе са којих се никоме није ишло кући, вечери испуњене поезијом, прозом и надахнућем, наступи пред публиком, аплаузи и осмеси. Смењивале су се сузе радоснице због успеха и поноса са сузама због понеке дирљиве сцене коју су ученици сами осмислили. Падале су као домине све препреке, попут лоших оцена, треме при јавном наступу, расејаности, незнања и немотивисаности. Секција „Свет речи“ изнедрила је за ових десет година многе будуће професоре књижевности, глумце и беседнике, али и лекаре, судије и инжењере који ће читавог живота љубити књижевност. Десет година је један мали живот испуњен многим искуствима – живот секције „Свет речи“ чине многе заједничке активности у којима су гимназијалци градића у Подунављу научили не само да тумаче књижевна дела него и да душу уткају у сваку пору стварности и имагинације, јер се само срцем добро види.    

  Мудраци кажу да човек који верује у себе и своје снове може чуда да учини, ветрове да заустави и планине да помери. Наоружана непобедивим оружјем, знањем, племенитим намерама, приврженошћу ученицима и љубављу према послу који обавља, Јелена Златкова, професорка српског језика и књижевности, жена чистог срца, чија је покретачка енергија силовита и незаустављива, успела је у својој мисији. Учинила је да секција „Свет речи“ постане зрно смисла у овој често бесмисленој свакодневици и упутила своје ученике на пут који је једино онај прави – пут снажне борбености, огромног залагања и уложеног труда, којим се корача вером у идеале. И тако до неслућених висина…

Слике са обележавања десетогодишњице

____________________________________________

Десет година после - www.planamedia.rs