Прослава славе Свети Сава у нашем Центру

Поштујући дух православља и следећи скромност као највећу врлину светосавља, данас је Регионални центар, овогодишњи домаћин Светосавских смедеревских свечаности, у присуству бројних пословних сарадника и пријатеља, прославио Савиндан пригодном свечаношћу.

Tим пoвoдoм je дaнaс, нa Сaвиндaн, oбaвљeнo oсвeштaњe прoстoрa Рeгиoнaлнoг цeнтрa. Чин oсвeћeњa oбaвиo je прoтa Дoбрицa Кoстић сa сaрaдницимa. Дaнaшњу свeчaнoст су увeличaли и учeници OШ "Брaнислaв Нушић", прeдвoђeни учитeљицoм Слaвицoм Aнтoнoвић, кojи су нa прeдлoг прoтe Дoбрицe извeли химну Свeтoм Сaви, кao дeo чинa oсвeћeњa.

Aнсaмбл Културнo-умeтничкoг друштвa Смeдeрeвo извeo je дeo свoг рeпeртoaрa, чимe су припaдници КУД-a дaли дoдaтни сjaj oвoj скрoмнoj прoслaви. Централни део програма одвијао се у холу Центра, где је постављена изложба икона познатог смедеревеског иконописца Драгана Андрејића. Изложбу је беседом, обојеном светосавским мудростима, отворио песник Мошо Одаловић. На овај начин се и наша установа придружила неговању светосавског култа, најснажнијег у српском роду.

Слике

Дан Светога Саве се, подсетимо, обележава као школска слава од 1840. године. Владарски син, духовник, књижевник и дипломата, који је још као младић Растко спознао да су све материјалне вредности пролазне и да је важније од блага и титула имати чисту душу и врлине, онај који је знао да је Богу омиљен човек вредан, скроман, мудар, који љуби истину и правду, а презире лаж и нечасност, онај који је читав живот посветио образовању свог народа, чија је ломача на Врачару постала светлост која обасјава Србе вековима кроз тешке дане историје, постао је савременик и сапатник свих нараштаја. А просвета, коју је српском народу подарио Свети Сава – света је просвета. Школа је најлепша беседа о Светоме Сави, јер је намера њена да очисти ум и срце, улепша душу вером, да преобрази биће човеково образовањем и осветли му пут у неку бољу будућност – пут љубави, слоге и мира.

„Свети Сава је одредио крст којим се крстимо, језик којим говоримо, писмо којим пишемо, пут којим идемо. И тај пут, и тај језик, и то писмо, и тај крст нису изван нас, него у нама и не можемо их изгубити ако не изгубимо себе и своју душу. Његовим крвним судовима повезани смо у једно светосавско биће. И оно се не може раздвојити а да не растргнемо Светог Саву.

Прича о Светом Сави је најдужа прича коју прича српски народ, а та прича не стари нити се умара и све што сада причамо само су њена поглавља. И како бисмо причу која се прича вековима испричали друкчије ако је не сведемо на једно име и на једну реч...“ (Матија Бећковић)