Како генеративна вештачка интелигенција може да помогне у решавању изазова концепта One Health

У оквиру програма манифестације „Ноћ истраживача 2026“ у Смедереву реализоване су две повезане радионице које су ученицима приближиле научни метод, одговорну употребу генеративне вештачке интелигенције и концепт „Једно здравље“.

НАУЧНИ МЕТОД У ДОБА ГЕНЕРАТИВНЕ ВЕШТАЧКЕ ИНТЕЛИГЕНЦИЈЕ, са поднасловом: Како генеративна вештачка интелигенција може да помогне у решавању изазова концепта One Health – и зашто је научно размишљање важније него икада и One Health Investigation Bureau 

Кроз анализу информација, тимске задатке и интерактивну научну истрагу, учесници су разматрали како се постављају истраживачка питања, проверавају претпоставке и доносе закључци засновани на доказима.

Програм су реализовали проф. др Драган Вукмировић и доц. др Тијана Чомић. Радионице „Научни метод у доба генеративне вештачке интелигенције“, у оквиру програма „Једно срце за науку, једнака шанса за све“, и „One Health Investigation Bureau – Тајна Зелене долине“ одржане су једна за другом, са истом групом ученика. Оваква организација омогућила је да се знања и приступи обрађени у првом делу повежу са решавањем истраживачког случаја у другом.

Заједничку основу радионица чинио је концепт „Једно здравље“, који здравље људи, животиња и животне средине посматра као међусобно повезану целину. Теме воде, отпада, школских навика и промена у екосистему послужиле су као полазиште за разумевање тих веза, али и за разговор о томе како вештачка интелигенција може да помогне у истраживању и зашто њене одговоре треба критички разматрати.

Прва радионица била је посвећена питању како генеративна вештачка интелигенција може да допринесе решавању изазова повезаних са концептом „Једно здравље“ и због чега је научно размишљање важно при њеној употреби. У уводном делу представљене су могућности АИ алата у учењу — од објашњавања појмова и сажимања садржаја до предлагања идеја и питања за вежбу. Посебно је наглашено да уверљивост и сигуран тон одговора нису потврда његове тачности и да важне тврдње захтевају проверу у поузданим изворима.

Кроз игру „Истина или АИ илузија?“ обрађени су примери одговора о пластичном отпаду, припремљени тако да подстакну препознавање проверљивих информација, неоправданих уопштавања и нетачних тврдњи. Пажња је усмерена на прецизне бројеве без наведених извора, као и на изразе попут „увек“, „потпуно“ и „сигурно“, који могу да прикрију недостатак доказа. Задатак је био да се процени поузданост одговора и образложи због чега неку тврдњу треба прихватити, додатно проверити или исправити.

Вежба „Поправи упит“ приближила је значај јасног постављања питања вештачкој интелигенцији. Полазећи од општег захтева о пластици, разматрано је како навођење контекста, конкретног школског проблема, публике и жељеног облика одговора може да учини добијене предлоге кориснијим. Истовремено је истакнуто да ни добро формулисан упит не гарантује тачност одговора и да провера остаје саставни део рада.

Један од истраживачких примера била је наставна симулација пада водостаја Дунава код Смедерева. Кроз овај измишљени случај разматрано је који би подаци били потребни за испитивање могућих узрока: мерења водостаја, падавине у сливу, подаци узводних станица и фотографије са познатим датумима. Одвојено је отворена и тема коришћења воде у дата центрима, са нагласком на томе да се узрочна веза не може утврдити без одговарајућих података. Пример је послужио за разликовање почетне претпоставке од закључка поткрепљеног доказима.

Практични део програма обухватио је и задатак осмишљавања школске акције за смањење употребе једнократне пластике. Поступак је повезао самостално предлагање идеја, разматрање АИ предлога, проверу тврдњи и израду плана са јасним активностима и начином мерења резултата. Посебан значај дат је образлагању одлука: зашто је одређени предлог прихваћен, измењен или одбачен и колико је применљив у стварним условима школе.

Друга радионица, „One Health Investigation Bureau – Тајна Зелене долине“, пренела је ове теме у интерактивну научну истрагу. Ученици су преузели улоге истраживача у измишљеној Зеленој долини, у којој је вода реке Зеленице постала необично зелена. Мапа са реком, селом, шумом, мочваром, воћњаком, пчелињаком, домом здравља и постројењем за пречишћавање отпадних вода пружила је оквир за разматрање могућих веза, без унапред утврђеног узрока промене.

Истраживачки задатак организован је кроз улоге хидролога, еколога и епидемиолога. Правила симулације предвиђала су ограничене ресурсе за избор истраживачких активности, због чега је било важно образложити које податке треба прво прикупити. Приступ је усмеравала порука: „Не тражите одговор. Тражите доказе“, подстичући ученике да проверавају могућа објашњења уместо да одмах прихвате прву претпоставку.

Заједничка табла доказа служила је повезивању информација и разматрању онога што је познато, што још недостаје и што захтева даљу проверу. Упити АИ асистенту допуњавани су новим подацима, док су добијени одговори служили као подршка у разматрању могућих објашњења и наредних истраживачких корака. Коначну процену доказа и образлагање закључака задржали су учесници, уз вођење реализатора.

Кроз повезивање воде, екосистема, животиња, хране и људи, истрага је приближила основну идеју концепта „Једно здравље“: промена у једном делу окружења може имати последице по више међусобно повезаних делова система. Истраживачки тимови представљали су и бранили своја решења, а заједничка евалуација учесника и предавача, уз присуство наставника, указала је на успешно остваривање постављених образовних циљева.

Повезивањем научне и дигиталне писмености, радионице су подстакле ученике да постављају питања, сарађују, процењују изворе и разликују доказе од претпоставки. Програм је заокружен поруком која сажима однос научног истраживања, технологије и личне одговорности: „АИ може да предложи. Наука нам помаже да проверимо. Човек одлучује.“